• EKIPA.png
  • Golic konacno.png
  • jela copy copy.png
  • Jelena copy copy.png
  • Jelena Srpski copy.png
  • KOKOT.png
  • NEDA.png
  • NedaKonacno.png
  • NENA.png
  • NIKOLETAsajt.png
  • raleok.png
  • rasa.jpg
  • sanja copy.png
  • skola.jpg
  • stefan.jpg

ПРЕТРАГА

ПРЕВОДИЛАЦ

Serbian English German Hungarian Russian

   

  

 

О Мокрину

Мокрин је насеље у Србији у општини Кикинда у Севернобанатском округу. Према попису из 2002. било је 5918 становника (према попису из 1991. било је 6300 становника).

 

     

Прилози за проучавање кретања становништва на просторима Војводине

 

„На просторима Војводине 8.000 година се исти расни тип људи креће у круг" (проф. др Живко Микић),

 Срби су присутни на овим просторима најдуже, али су скривени под различитим именима (проф. др Србољуб Живановић),

На тромеђи атара Мокрина, Иђоша и Кикинде пронашао je Лука Надлачки 1945. год. СЛОВЕНСКИ ГРАД, доказујући да су Словени и њихово раније име Срби, присутни пре наводне сеобе у 6-7. веку,

Угарски краљеви од 1411. год. су даровали српским деспотима Стефану и Ђурађу (Бранковићу) многа добра у Угарској. Између осталих град Вилагош, код Арада са 110 села које им je даровао краљ Алберт, Бечеј, Бечкерек ... у Банату и читаво Потисје од Чуруга до Сенте. У Бачкој je имао и место Песер, између Мола и Сенте (презиме Пецарски подсећа на то место). (Конст. Јирачек, Историја Срба, прво издање, књига 4., стр. 126),

Становништво Ковина по надирању Турака у Банат прешло је на острво Чепел на Дунаву код Будима и основало истоимено место 1443. (?)

Браћа Јакшић су из околине Јагодине, где су живели, превели 1.200 ратника у угарску и од краља Матије 1464. год. добили нађлачко (надлачко) властелинство у чанадској жупанији (Др Алекса Ивић - Историја Срба у Војводини, Н. Сад, МС, 1929. г., стр. 16),

„У једном писму краља Матије од 1483. год. каже се да je, за последње четири године, од прилике 200.000 Срба прешло у Угарску"... (Константин Јирачек, Историја Срба, 2. књига, прво издање, стр. 197),

„У јесен 1481. хришћанска војска под командом Павла Кинижија, деспота Вука (Бранковића), Дмитра Јакшића и београдског заповедника Ладислава Розгоњија, разби турску флоту... пљачкала je опет код Крушевца и поново довела собом преко 50.000 српских бегунаца"...( Конст. Јирачек, Историја Срба, 2. књига, стр. 203),

Насељавање Срба 1606. год. у околину Ђура (A. Ивић, нав. Дело, стр. 231),

Турци насељавају Србе 1642. год. на северну страну Мориша (A. Ивић, наведено дело, стр. 255),

Капетан Новак Петровић превео je у лето 1687. год. 4.892 ратника Срба из околине Темишвара и населио их у Бачку и Срем. Генерал Нехем, под чију су команду подпали, расподелио их je као националну милицију у: Чонград, Мартонош, Сенту, Бечеј и Суботицу (Др Тихомир Н. Николајевић - Новак Петровић и устанак Срба у Банату, др Душан Поповић - Срби у Бачкој до краја 18. века, САН, Београд, 1952. г., стр. 28),

Са матицом Велике сеобе под Арсенијем Трећим из Баната се прикључило око 40.000 Срба...

Петко Симић, ислужени војник из Мокрина населио се 1701. године и Мартонош (Истраживања, Мартонош....),

Потиски Срби из околине Сенте и Титела улазили су током 1693. год. у Банат те су пљачкали турске банатске становнике (A. Ивић, наведено дело, стр. 321),

Мокрин се заједно са варошицом Сентуља налази на карти српских насеља од средине 16. - средине 17. века (Извор: Др Душан Ј. Поповић - Срби у Војводини, књ. l.,MC, Н. Сад, стр. 181),

 -У Сентуљи 1502. год. четворица Срба су имали 5.658 оваца (Иста књига, стр. 217),

- По освајању Баната од стране Турака у Мокрину je забележено 30 породица Срба 1557/8. год. (Извор: Др A. Ивић, Ист. Срба у Војводини, МС, Н. Сад, 1929. год.,стр. 425, Др Душан Ј. Поповић - Срби у Банату, САН, Београд, 1952. год.),

  Прво помињање Мокрина

„У мокринском атару забележено je више од 65 места где су некада била насеља".

Писац ових редова je био очевидац на великом броју места у атару и самом насељу, обиља налаза који су сакупљани, предати на поклон кикиндском Народном музеју или сачувани за Мокрински музеј, који je сам основао.О древности тих налаза говоре извештаји проверених зналаца и научника. „Мокринска богиња" je датована као Винча Б, сечива од кремена камена, обрађени камени чекићи и секире, коштане алатке, пршљенци, керамика, метални предмети, новчићи, кости, шкољке и сл. чекају подробнија истраживања. Да ли je „први помен" у списима важнији од трагова дуготрајног живљења.

„МИ СТАНУЈЕМО ОВДЕ ОСАМ ХИЉАДА ГОДИНА" тврди проф. др Живко Микић, дипломирани археолог (последипломске студије завршио je на Гутемберговом универзитету у Мајнцу (Немачка), а пореклом из оближњег Банатског Аранђелова.

„Мокринска култура", je назив који je дао познати археолог др Миодраг Грбић пре Другог св. рата, проучавајући древност Мокрина. Истражених 312 гробова некрополе из Неолита и раног Бронзаног времена уз сарадњу са научницима из: Југославије, САД, Немачке и Мађарске, уз помоћ Смитсоновог института из Вашингтона, када je објављена двотомна монографија на српском и енглеском језику (1971-1972).

Проучавајући Басијану у Срему, војничко насеље из римскога времена, Лука Надлачки je пред Други св. рат наишао на помен Мокрина или Блатног града. На надгробном споменику несталог римског официра, неутешна супруга je записала, да joj je муж нестао три дана хода ка северу, уз реку Тису код „Мокрина" (вероватно уходећи локално становништво). После Рата, августа 1949. год. са висине од 2.500 м. из авиона Лука je снимио подручје тромеђе атара: Мокрина, Иђоша и Кикинде и пронашао Ђурицин град и Градиште.

 

Становници Мокрина

Велики истраживачи наше прошлости: Јован Цвијић, Алекса Ивић, Константин Јиречек, Душан Ј. Поповић, Јован Ердељановић, Рајко Веселиновић, Срета Пецињачки, Baca Стајић, Лука Надлачки, Милорад Гирић, Душан Попов и др. дали су велике доприносе приликом проучавања ове области. Сеобе, ратови, болести, поплаве и сл., доводили су до мањих и већих померања становништва. О пореклу становништва из праисторије тешко je говорити. Антрополошка анализа скелета откривених у Мокринској некрополи из Неолита и раног Бронзаног времена показује измешаност становништва и заједнички живот више антрополошких типова. Преовладава нордијска раса (44 %), група са кратким главама (19 %), витки медитеранац и кромагноид - А (по 16 % сваки).

Пописи из: 1502., 1557/8., 1660., 1666. год., после средине 18. века до данас, потврђују горе наведено.

Занимљив податак je навео Мокринчанин др Тихомир Н. Николајевић, који гласи: „Јула 1687. извео je капетан Новак Петровић из краја око Темишвара 4.892 српске душе, те их населио у Бачку у крај око Сенте"...(чл. Капетан Новак Петровић, ГлИД, око 1931). Касније су се они само вратили у свој стари завичај.

 Јован Ердељановић наводи да су предводници повратка дела становника из Сенте у Мокрин били преци из кућа: Риђички, Бадрљички (Бадрљица) и Маленчић (Маленица). Како су у Сенти становали, тако су и у Мокрину седили (Срби у Банату). Путеви наших предака, официра и војника су занимљиви.

Нешто сачуваних података из књига староставних и архива наводе да je предак Бадрљица био Јован, поручник из Сенте, који je 1749. год. имао 74 године (рођен 1675. год.). Учествовао je у биткама код: Петроварадина (1716), Темишвара (1716), Београда (1717), у Шлезији, под Видином и код Прага. Пријавио се за селидбу у Русију (о чему je писао у 3. књизи Сеоба Милош Црњански). Царица Марија Терезија raje прогласила племићем 1. марта 1751. год. са још извесним бројем заслужних војних старешина.

У Мокрину се помиње Сава Ракић (Ракићевић, 1713. - Мокрин 14. маја 1779.), капетан, потоњи мајор кавалерије и племић од Топлице. Проверено je да je био поручник у Бечеју, а син Максим (потоњи генерал мајор) му je рођен 1739. год. у Мокрину. Сава je учествовао у биткама: код Прага (1742), Часлауер-ској акцији, Тодфала, у Баварској против Француза, у Елзасу и осталим местима.

Остаје неспорна чињеница да je присуство Срба на овим просторима најдуже и у непрекинутом временском трајању.

Од осталих мањина je било највише: Шваба, Маџара, Цинцара, Цигана (данас Рома), Јевреја, Румуна, Руса ...

 

Грб Мокрина

Вративши се на своја ранија станишта у другој половини 18. века, становништво je добро уређено: верски, војнички, политички, школски, поштански и саобраћајно, примерено времену. Kao стари војници Војне крајине, јунаци из многобројних ратова 17-18. столећа изборише се за повластице у оквиру Повлашћеног окружја великокикиндског, од царице

- Срби су се 1702. год. са 1.000 породица преселили преко Тисе у Банат под Турке, само да не дођу под власт спахија. Претили су да: „Ако се Граница развојачи тада ће се листом отселити у Турску" (Војводина 2., 1940. год., стр. 293),

- Из Бачке у Банат су 1719. год. пребегли 218 српских хусарско - хајдучких домаћинстава са 346,5 опорезоване душе. Највише су се задржавали у близини Тисе, али и у Арадцу, Иђошу и Модошу.

У Бачку je 1725. год. пребегло из Баната 197 лица (Зборник за ист., МС, бр. 6., 1972., стр. 105-116),

- Број становника Баната после ослобођења од Турака 1718. год. износи око 300.000 како наводи Аурел Цинга (Стање у Банату у доба када су га освојили Хабсбурговци, Темишвар, 1969), оповргавајући тврдње Ф. Гриселинија и карте грофа Мерсија (1723 - 1725) (Зборник за ист. МС, бр. 8., 1973. г., стр. 214 -216),

- До средине 18. века у Арадској епархији je било око 100.000 Срба. После развојачења око 1750. г. Одселили су се у Банат и Русију (Др Димитрије Кириловић - Опис Арадске Епархије у стиховима из 18. в., 36. МС, серија друштвених наука, бр. 8., Н. Сад, 1954., стр. 99).  

  

Аутор чланка:

Драгољуб П. Бадрљица, управитељ ОШ "Васа Стајић" Мокрин

 

КОНТАКТ

Адреса: Светог Саве 101

Место: Мокрин 23305

Телефон: 0230/61-118; 0230/62-048

Телефакс: 0230/61-118

е-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

web: www.osvasastajicmokrin.edu.rs

СТАТИСТИКА

382787
ДанасДанас616
ЈучеЈуче707
Ове недељеОве недеље616
Овог месецаОвог месеца9330
УкупноУкупно382787
Ваша IP адреса:54.224.89.34
BilerChildrenLeg og SpilAutobranchen