Ин мемоариам: Весна Симић (1966 – 2023)
- Детаљи
- Објављено среда, 18 јануар 2023 19:50
- Аутор - Aдминистратор: Гојковић Владимир
- Погодака: 2538
Овај јануар донео нам је са собом тужну и болну вест јер нас је напустила поштована и уважена колегиница учитељица Весна Симић. Весна Симић преминула је 11. 1. 2023. године у 57-ој години живота у Кикинди после тешке болести.
Весна Симић рођена је 4. априла 1966. године у Мокрину. У породици коју су чинили отац Алекса, мајка Верица и брат Милан. У Мокрину је завршила основну школу, а потом наставила средњу школу у Кикинди. Завршила је Педагошку академију ,,Зора Крџалић Зага“ и стекла звање наставника разредне наставе 29. 2. 1989. године у Кикинди. Исте године почиње да ради као учитељица у ОШ ,,Васа Стајић“ у Мокрину и ту је радила до краја свог живота.
Сви ћемо је радо памтити и дуго је се сећати. Била је део колектива целим својим срцем и била је веома поносна што ради баш у свом селу. Волела је свој посао и ђаке. Била је пример правог учитеља у сваком смислу те речи. Поносно је извела на пут скоро 9 генерација ученика који су стекли знање о првим словима и бројевима захваљујући њој. Ученицима је пружила несебичну љубав, бригу и пажњу. Посебно је код деце неговала дар за цртање и сликање. Мотивисала је много својих ученика па су показали високе резултате на такмичењу из математике и много је награда примљено на ликовним и литерарним конкурсима. Креативност и машту је у деци будила. Њен подстицај огледа се у животима многих одраслих људи којима је била узор и подршка у једном периоду живота.
Била је веома вредна и одговорна особа која је све своје обавезе испуњавала на време. Упамтићемо је и као искрену, дисциплиновану и савесну особу. Била је веома пажљива и поуздана као колега. Изузетно племенита особа која је радо пружала помоћ и подршку свим људима. Имала је велики осећај за правду.
Драго нам је што је била део нашег колектива, део наше школе, део Мокрина. Светло сећање на Весну остаће у нашим срцима. Искрено саучешће желимо породици.
,,Затворила си очи и заспала
верујем да ти је дом међу звездама,
а твоја душа искрена и чиста
сада у вечном миру почива
док је Божија рука покрива
прекривачем недосањаних снова и нитима
драгих успомена.
Затворићу очи,
видећу срцем
сваке звездане ноћи твој лик и
знаћу да си на неком бољем месту
пуна спокоја“.
Текст написала: професорка српског језика Олгица Милетић
