Проф.др. Иван Јанић
- Детаљи
- Објављено субота, 01 децембар 2018 23:04
- Аутор - Aдминистратор: Гојковић Владимир
- Погодака: 3789
Рођен је 21. марта 1931. у Мокрину од оца Георгија (званог Ђура) и мајке Круне (рођене Ковачић), поштених сеоских домаћина. Основну школу је завршио у Мокрину, када је у разреду било 60 ученика, мушкараца (међу којима и Мика Антић и Лазар Попов, Рашин брат), од којих је, данас, још петорица живих. Учитељ му је био Звонко Макек. После Гимназије коју је завршио у Кикинди 1951. године уписао је Природно- математички факултет у Београду, Одсек физика. Дипломирао је 1955.,пре рока, пре истека четворогодишњег студирања са просечном оценом 8,3. Дипломски рад је радио годину дана, као плаћени дипломац, у Институту за нуклеарне науке Винча, јер му је отац после треће године студија рекао да нема више пара за његово даље школовање. Војни рок је служио у Сарајеву у Школи резервних војних старешина након које је добио чин поручника. У то време његова девојка Нада Степанова ( иначе рођена у Турији, а матутирала са њим у Кикинди) живела је у Новом Саду и прочитала је конкурс за асистента физике на катедри за математику Филозофског факултета у Новом Саду. 1956. године је био је примљен на посао и враћајући се из Сарајева навратио је код девојке и подигао је прву, асистентску септембарску плату. Држао је вежбе из физике за студенте математике, хемије и биологије. У јануару 1961. Одлази у Штутгарт, на Високу техничку школу ради рада на докторској дисертацији. Од свог факултета је добио новчана средства за два и по месеца, а он је остао пет месеци и скоро у потпуности је завршио експериментални део рада на докторској дисертацији на тему „ Луминисцентне особине хинолинских деривата“, коју је одбранио у Београду априла 1963. и тиме постао први доктор физике на Новосадском универзитету и у Војводини. Избором за доцента првих шест година предаје Општи курс физике студентима биологије, хемије и математике, а од 1970. предаје атомску физику студентима треће године физике до пензионисања. У пензију је отишао 1996. са 41 годином радног стажа. 1970. је написао уџбеник Опште физике (штампано на 574 странице), на веома савремен начин, уводећи у потпуности и интернационални систем јединица. Уџбеник је доживео 11 издања и по многим компетентним мишљењима, знатно је допринео подизању нивоа Опште физике у Србији, јер га је велики број предавача користио за своја предавања. Преласком на курс атомске физике Иван је прво морао да оформи садржај једног савременог курса атомске физике. Формирао је експерименталну лабораторију атомске физике са 15 вежби, које почињу са Миликеновим огледом одређивања вредности елеменатарног наелектрисања, преко Земановог ефекта, па све до експеримената са хелијум-неонским ласером. Вежбе су покривале градиво наставног дела и биле су најбоље не само у Србији, већ и знатно шире. Теоријски и експериментални рад на тим вежбама је написао у посебном уџбенику „ Експерименталне вежбе из атомске физике“ на 163 странице.Написао је први део књиге из атомске физике коју су студенти користили као скрипту. Иван је развио обимну научно-истраживачку делатност. Методама рефлексионе, апсорпционе, луминисцентне и ласерске спектроскопије испитивао је особине ароматичних молекула. Сарађивао је са физичарима највише у Гдањску, Штутгарту и Сегедину. За свој рад у Институту за физику на Природно-математичком факултету у Новом Саду је морао, на лиманском песку, формирати већ поменуту савремену лабораторију. Као велики практичар помагао је многим здравственим, научним и привредним организацијама у целој Војводини на одржавању инструмената, саветовао је набавке и вршио поправке. Интервенисао је на близу 200 места. Објавио је око 90 научних радова од којих је велики број објављен у иностраним публикацијама, а цитирали су га у својим радовима многи научни радници у целом свету. За свој укупан научни рад је добио многе дипломе и на крају и Орден рада са сребрним венцем Председништва СФРЈ. Први пут се оженио 1957. са Надом Степановом, а други 1965. са Наталијом (званом Соња) Марковић из Крагујевца. Са сваком има по једног сина, Бору и Уроша. Од Боре има унуку Софију (22 године) и унука Александра (званог Ђура) (20 година). Обоје су студенти у Новом Саду. И Мокрину није остао дужан. У септембру 1952. године је, у просторији Земљорадничке задруге Мокрин, као студент, после прве године факултета, основао библиотеку и прикупљао књиге, најпре Марксов Капитал. Био је месец дана библиотекар, а после га је наследила библиотекарка Катица Јолић, звана Каћа. Као студент био је првак у шаху у Мокрину. Био је члан Организационог одбора Мокринских сусрета и књига из едиције ,,Знаменитости Мокрина и Мокринчана“ које су се штампале од 1985. године. Присутан је на свим Ускршњим свечаностима у Мокрину. У Завичајном клубу Мокринчана у Новом Саду је активан од његовог почетка, од 1994. године. Чланови Клуба се, сваке године, када је лепо време, друже на тераси и у дворишту Иванове викендице, на Поповици, уз Иванову ракију од крушке, Даницину питу са сиром, гулаш из котлића и песму и музику са Вилмине хармонике. Иван је сада је активан пензионер и планира да живи 91 годину. Желимо му дуг живот и добро здравље!
Нови Сад, 4.март 2016. год. Биљана Јанић
НАПОМЕНА: КЛИКОМ НА ДОЊУ СЛИКУ ОТВАРА СЕ АЛБУМ СЛИКА ВЕЗАНИХ ЗА ПРОФ.ДР.ИВАНА ЈАНИЋА.
